Ding-Dong!
Ding-Dong!
Profesor ustade i otvori vrata
svome dugogodišnjem prijatelju.
- Stigao si! Hajde, nestrpljiv sam!
- Da! Ne moraš da mi pričaš. I ja
sam...
Krenuli su ka spratnom
transporteru. Uneli su broj sprata sa laboratorijama i transporter ih
prebaci na željeni sprat. Izašli su iz transportera i nastavili ka dnu
hodnika. Profesor unese šifru u brojčanik na vratima i ona se bešumno
otvoriše kliznuvši u stranu. Ušli su.
- Svetla! - zapovedi profesor.
Prišao je maloj kontrolnoj ploči i
uneo šifru za otvaranje skladišta produkata. Pošli su dalje niz hodnik.
Sa obe strane hodnika nalazile su se
numerisane prostorije u kojima su se čuvali produkti koji se razvijaju u
laboratoriji, ili su već razvijeni, pa se pripremaju za javnu promociju.
Stali su pred vratima sa natpisom KVI-7. Profesor unese šifru za
otključavanje tih vrata - sve te mere obezbeđenja nisu bile suvišne - i
ona se otvoriše.
- Svetla! - naredi ponovo profesor.
- Titane, uključi se!
Lampica na masivnoj metalnoj
kutiji zasvetli zeleno. Ekran se uključi, zvučnici zašuštaše.
- U operativnom sam stanju! - javi
se hladni, digitalno generisani glas kompjutera.
- Ovo je najsavršeniji računar do
sada ikada napravljen. Nosi naziv KVI-7, skraćeno od "Kompjuter sa
Veštačkom Inteligencijom, verzija 7". Sva otkrića, teorije, principi,
podaci o svemu što je ljudski um ikada stvorio, nalaze se uskladišteni u
njemu. Može ti čak reći kako da napraviš određenu vrstu jela, a moći će i,
uz odgovarajuće dodatke, koji se trenutno razvijaju, i da napravi isto.
Umrežen je zasad tek sa nekolicinom drugih super-računara, a planira se
njegovo uključenje u planetarnu mrežu.
KVI-7 je za sada jedini operativan
primerak, ali se već uveliko proizvodi još njih radi postavljanja na
ostalim planetama i svemirskim stanicama. Svi će oni biti međusobno
povezani. Kao što sam naziv govori, računar poseduje veštačku
inteligenciju i u stanju je da razmišlja, sam sebe da održava, da izvodi
inteligentne zaključke iz svih podataka koje analizira... Već je obradio
celu oblast memorije vezanu za matematiku, astrologiju, određeni period
istorije i otkrio je tajnu mnogih misterioznih građevina. Trenutno
obrađuje bazu podataka o svim ljudima rođenim u poslednjih 90 godina.
Profesorov gost je ćutao i
zamišljeno posmatrao računar.
- Hajde! - reče profesor. - Upitaj
ga šta god poželiš.
Gost je bio doktor biologije, pa je
krenuo u tom pravcu sa postavljanjem pitanja. Računar je brzo odgovarao,
dajući veoma detaljne odgovore, koji su povremeno zbunjivali doktora. I
već nakon par minuta, doktor se predao. Više nije znao da li bi moglo u
njegovoj glavi postojati pitanje na koje mu računar ne bi mogao
odgovoriti. Priznao je nadmoć računara. I priznao je da da nadmoć nije
poticala od ogromne baze podataka nego od briljantne dedukcije koja se
koristila tom bazom.
- Zapanujuće! - rekao je, raširivši
ruke.
- Hajde, upitaćemo ga za neke
podatke o tebi - osmehnuo se profesor - KVI, reci mi nešto o našem gostu.
Računar poče priču davnim datumom,
kada je, pre 60 godina, rođen doktor. Biografija o burnom životu trajala
je desetak minuta. Najzad računar završi.
Gost se osetio nezaštićenim, kao da
su ga skinuli do gole kože. Nije ostalo nimalo intimnosti za njega, kao ni
za koga ko je rođen u poslednjih 90 godina. Iako računar nije mogao da zna
neke podatke o njegovom privatnom životu, izvodio je stopostotno tačne
zaključke iz raznih drugih podataka. Gost se razbesni i u očaju uzviknu:
- A da možda ne znaš datum moje
smrti!?
- Zdravstveno stanje vam nije baš
najbolje. Rad srca je neuravnotežen. Već ste imali dva infrakta, koji su
vas dugo vremena vezivali za postelju. Nikad niste preležali dečije
boginje, a razne staračke bolesti nisu vas zaobišle. Sudeći po svemu vi
ćete umreti danas!
Treći infarkt je kao grom pogodio
uzbuđenog biologa. Bio je mrtav pre nego što se skljokao na pod
prostorije na čijim je vratima pisalo KVI-7.