- Hoćemo li ustajati?
Proteglio
sam se i, glumeći lenjost, osmotrio prostoriju u kojoj smo se nalazili.
Prostorija, ne soba! Mermer, plavi, zeleni, mangali sa žarom i travama
koje mirišu opojno kad sagorevaju, teške draperije po zidovima, sve do
plafona desetak metara visoko, kože divljih zveri po mozaiku poda.
Kraljevska ložnica, a ne moja spavaća soba.
Uplašio
sam se - gde sam se to nalazio, pobogu?
-
Ne ustaje mi se...
-
O, veliki car je danas lenština... - zacvrkutala je. - Solomone moj, šta
bi tvoji podanici rekli kad bi saznali da nećeš da ustaneš iz kreveta?
Ako
sam se malopre, gledajući ložnicu, uplašio, sad sam se prestravio!
Kakav car Solomon? Pa taj je živeo osamsto godina pre Hrista! A ja sam se
rodio 1964, u novoj eri! Skoro tri hiljade godina posle Solomona!
Da
ona ne primeti, samog sebe sam uštinuo za dupe. Zabolelo je ali me nije
probudilo.
Zagrlio
sam je.
-
Pričaj mi neku tajnu o sebi... - rekoh, nadajući se da ću osim tajne
izmamiti i nešto što nije bilo tajna.
-
Zaašto bih ti odavala tajne? - nasmejala se. - Ja ne moram nikome
govoriti svoje tajne...
-
Čovekov glas je najlepše slušati ako čovek govori o sebi... Dopada mi
se tvoj glas... Hajde, o sebi pričaj, glas će ti biti najlepši...
Sklopila
je oči. Trepavice duge pet kilometara spustile su toplu senku na njene
jagodice.
-
Zovem se Bilkis.
Došlo
mi je da vrisnem! Naravno! Car Solomon i Bilkis, kraljica od Sabe.
Legendarni ljubavnici, dva velika vladara u istoj postelji!
-
Vladam Sabejskim kraljevstvom. Vladam iz lepog prestonog grada Mariba. Sad
mi je dvadeset i devet godina. Vidi, - sklonila je tanki svileni prekrivač
sa svojih nogu - imam maljave noge. Ti to voliš, zar ne?
Tog
trena sam zavoleo!
-
Volim.
-
Fino... A ja volim što su sve one priče o tvojoj mudrosti preterane. Šta
bih sa prepametnim carom, koji se davi u svoj pameti, a ne diže mu se.
Neka si ti meni običan!
Gricnula
mi je vrat.
-
Hoćeš li mi pokazati svoje letelice?
Pojma
nisam imao o kakvim je letelicama govorila! Doduše, čitao sam neke
nebulozne tekstove da su car Solomon i kraljica od Sabe posedovali leteća
vozila, kojima su savlađivali ogromna rastojanja između svojih država,
kad su odlazili jedno drugom. Ali, to su bili uobičajeni tekstovi, kojima
su autori bez činjenica pokušavali da animiraju čitalačku javnost i
uvere ih u postojanje malih zelenih.
-
Dakle, hoćeš li mi pokazati?
-
Naravo. A tvoje letelice? Kakve su?
-
Koliko sam čula, ni nalik nisu tvojima. Moje su samo obični...
Završetak
njene rečenice nisam čuo! Bez najave me je zahvatio vrtlog plave
svetlosti, proždrao me, prekidajući svaku vezu sa Solomonom i prelepom
Bilkis, kraljicom od Sabe. Uspeo sam da u mislima jauknem za dubokim
zelenim očima i dugim, maljavim nogama kraljice.
*****
Grub muški glas je došao kao zvučna podloga snažnom drmusanju:
-
Dankane! Probudite se, čoveče!
Otvorio
sam oči i ugledao meni sasvim nepoznatog čoveka, ćelavog i obučenog u
beli kombinezon. Nije nimalo ličio na Bilkis.
-
Gde se nala... - podigao sam se na laktove.
Ležao
sam na ravnoj ploči, oko koje su mileli mnogi kablovi. Čitava prostorija
je bila pretrpana monitorima i kojekakvim pokazivačima.
Ćelavi
me je blago potisnuo nazad u ležeći položaj.
-
Došlo je do greške, gospodine Dankan... Mi smo.. mi smo... odrđena
vladina agencija. Eksperimentisali smo sa, pa, nazovimo to, prenosnikom
svesti kroz vreme... Na početku ove seanse, prenosni zrak je iznenada
promenio smer, odbivši se od neke prepreke i, umesto da zahvati našeg čoveka,
prošao je kroz vašu spavaću sobu i...
-
Otkud ja ovde?
-
Uspeli smo da vas pronađemo, prateći kompjuterom simuliranu putanju
zraka. Ležali ste na svom krevetu kao biljka. Odmah nam je bilo jasno da
je vašu svest zrak poneo sa sobom u prošlost. Prebacili smo vas ovamo,
da bismo zaštitili životne funkcije vašeg tela dok ste bili odsutni...
-
Ovo je nečuveno! Ugrozili ste moju privatnost bez
dozvole! Ugrozili ste mi život! Šta bi se sa mojim telom dogodilo
da me niste pronašli... recimo... dvadeset dana?
Ćelavi
se premestio sa noge na nogu.
-
Tužiću vas, gospodine! - rekao sam, nadajući se da ću jednom parnicom,
uz pomoć veštog advokata, rešiti sve svoje finansijske prohteve.
-
Ovaj... Možda nije potrebno da se ovaj događaj povlači po sudnicama...
Znate, agencija još nije završila sa svim testovima, i ne bi bilo poželjno
da javnost sazna šta se ovde događa...
-
Ne insteresuje me! Platićete za sve!
-
Gospodine, vlada je spremna da svim vašim željama izađe u susret. Pod
uslovom da javnost ne sazna ništa o ovome događaju.
Mozak
mi je zbrzano radio - nisu me mogli ubiti, jer je u poslednjih pet godina
svaki živi čovek na planeti dobio u glavu bio-čip, koji ga je povezivao
sa moćnim svetskim kompjuterom, bankom podataka o stanovništvu Zemlje.
Naglim prestankom mojih životnih funkcija bile bi pokrenute
specijalizovane službe za istraživanje, oformljene nakon što je banka
stanovništva osnovana i nakon što su prestali svi ratovi. Jednostavno,
nije se moglo desiti da nečiji nestanak prođe nezapaženo! To sam ja
znao. To su i oni znali.
-
Daćete mi sve što budem tražio? - lukavo sam zaškiljio.
-
Sve... Naravno, u granicama naših mogućnosti... A možemo mnogo!
Pogotovo kad je novac u pitanju! - naglasio je ćelavko.
Odjednom
nisam mislio na novac.
Ćelavko
se upiljio u mene.
Udahnuo
sam, a onda dreknuo:
-
Vraćajte me nazad!
