Neop

| O autoru |

      Nakvašena kapima kiše i pramenovima magle, tama je zadrhtala od urlika zveri. Prava lavina zvuka, odbijena od mnogobrojnih stena, vrhova, klanaca i zaravni, prostrla se nad Zmajskim planinama - zmaj Beogon je imao velik kapacitet pluća, a i znao je kako da kroz ždrelo progura urlik bez ispuštanja dima ili vatre, što je umnogome pojačavalo zvuk. Nazubljene Zmajske planine bile su idealano akustično prostranstvo za urlike i zmajevi su to obilato koristili, ne propuštajući priliku da bar jednom urliknu u preletu, naletu, poletanju ili sletanju, samo da bi se sladili odjecima i izobličenjima zvuka koje su planine izazivale. Zmajevi su uglavnom bili praktične zveri, pa ne samo da su u Zmajskim planinama urlikali da bi slušali vlastite grozomorne urlike, nego i da bi eventualno izazvali bar malo jeze i straha u kostima lovaca na zmajeve, koji su se veoma često šunjali po planinama u potrazi za nekim leglom i plenom.

     Zmaj Beogon udahnu punim plućima. Oslušnuo je gubljenje poslednjih odjeka svog malopređašnjeg urlika. Zaškiljio je na dva oka, a treće, srednje, ostavio je otvoreno, zlu ne trebalo. Da, da, još je itekako bio u formi, iako je odavno prevalio trista i pedesetu godinu! Malo je junoša moglo da toliko snažno arlaukne, iako su baš ti mladi zmajevi iza njegovih leđa i leđa Beogonovih ispisnika šuškali da stara garda treba polako da se povlači i ustupa mesto mlađima, jer su došla neka nova, za starije zmajeve neshvatljiva vremena.

     Razjapio je čeljusti i silovito rignuo purpurni, najvreliji zmajski plamen. Bio je to veličanstven prizor: velik, odrastao zmaj lebdi na stotinaka metara visine, gromadan, nabildovan, i bljuje vatru nakon što je stravičnim urlikom svetu objavio da je tu i da se nikoga i ničega ne boji.

     Zaista, samo su se najsmeliji i najhitriji usuđivali da udare na veličanstvenu zver. Samo najsmelili, bilo ljudi bilo lakonogi vilenjaci.

     A jedan od smelih ljudi, koji se itekako usuđivao da napada zmajeve, pritajio se na tlu ispod zmaja Beogona, zaklonjen kamenom pečurkom, koja je ko zna kada izrasla iz litice. Bio je to legendarni ubica zmajeva Neop. Ozbiljan i ćutljiv po prirodi, Neop je za dvadeset godina aktivnog ubijanja zmajeva uspeo da naniže čak pedeset plavih zmajskih zuba u oglricu. A svaki zmaj je u vilicama imao samo po jedan plavi zub, među nekoliko stotina oštrih, šljašteće belih kidača, rasparača i žvakača.

     Tog dana ubica zmajeva Neop je stigao u Zmajske planine ne bi li ubio još jednog zmaja i tako ispunio plan rada za tu godinu, s obzirom da je s proleća sredio jednog zmaja, a zima se najavljivala, pa je trebalo da sredi bar još jednog, pre nego što se primiri u nekom selu do novog proleća.

     Sudbina je htela da prvi zmaj na čiji je trag naišao bio baš zmaj Beogon, neustrašivi, pokvareni, zlobni spaljivač sela i useva, proždrljivi proždirač ljudi i stoke i sumanuti otimač devica, koji je mnoge u crno zavio i ojadio.

     Zmaj Beogon se u poslednjih tridesetak godina svog života bio opasno navadio na ljudsko meso, a naročita poslastica su mu bila ljudska deca, koja bi igrom slučaja ostala za kratko bez nadzora odraslih. Ostali zmajevi su Beogona upozoravali da se okane dece i da ih ne napada toliko često, jer jedno je bilo zdipiti i pojesti kravu, par ovaca ili bika, a nešto sasvim drugo dobiti etiketu ljubitelja ljudskog mesa. Iako slabi fizički u odnosu na zmajeve, ljudi su itekako mogli postati opasni ako im se u decu dira!

     No, zmaj Beogon se nije obazirao na upozorenja, uveren da ga njegova moćna modra krila mogu izneti iz svake opasnosti, a oštri zubi i snažne kandže rasporiti i raskinuti sve živo što im se nađe u dohvatu.

     - Hej, kopile guštersko!

     Zmaj Beogon zatrepta na sva tri oka. Čak je i glavurdom odmahnuo, ne verujući da je dobro čuo taj promukli glas, koji je došao iz tamne dubine pod njim.

     - A?

     Sinulo mu je - to je neki ubica zmajeva negde dole i sad izaziva!

     Šišteći i dimeći, zmaj Beogon se obrušio ka tlu i aterirao, podigavši oblak prašine, koja je tamu još više učinila neprozirnom.

     - Ko se to usudio da nepobedivog zmaja Beogona nazove pogrdnim imenom? - urliknuo je, kopajući jednom od prednjih nogu i puštajući malko dima ispred sebe.

     - Ja sam se usudio, gušterčino...

     Čovek se pomolio iz tame. U rukama je držao veliki bojni luk. Vrh strele je za trenutak bljesnuo i zmaj Beogon se sav napeo ne bi li svoju tešku telesinu sklonio sa putanje, ukoliko bi čovek otpustio strelu.

     - A ko si mi pa ti, jadni čoveče?

     - Ja sam tvoja smrt, gušteru. Ja sam Neop, ubica zmajeva.

     Zmaj Beogon protrnu. Itakako je Neop bio poznat među zmajevima!

     - O, silni Neop je odlučio da noćas umre! Hvala ti, ubico, što si meni došao, jer će moje ime biti ovenčano slavom!

     Zmaj Beogon je govorio ne bi li dobio na vremenu, jer je odmah procenio da se našao u nimalo zavidnoj situaciji - Neop je bio dovoljno daleko da ga ne može dohvatiti kandžama ili repom i da se može ukloniti plamenu, a ipak dovoljno blizu za sasvim siguran pogodak strelom.

     O, glupi Beogone, pomislio je zmaj, sam si sebe doveo u nepriliku.

     Raskoračio se i zauzeo sasvim zadovoljavajuće stabilan položaj na svojih šest nogu. Pazeći da ne šišti preglasno, uvlačio je vazduh u pluća, nadajući se da će prvi plameni mlaz kojeg rigne bar za kratko zbuniti ubicu i dati njemu vremena da uzleti i izmakne se dometu strele.

     No, ubica zmajeva Neop nije bio kuče od juče - čim je shvatio šta je zmaj planirao, otpustio je strelu. Zmaj je pokušao da se izmakne i činilo se da će uspeti. Samo se činilo. Uz siktav i mljackav zvuk čelični vrh strele je probio kapak na srednjem zmajevom oku i prodro duboko u lobanju. Zmaj je repom udarao oko sebe, grebao se po očima i prelomio strelu, ali je njen duži deo ostao duboko u njegovoj glavi. Rigao je plamen na sve strane, urlao, režao, ujedao, mlatio repom, a oko ga je peklo, sve više ga zaslepljujući, tako da za nekoliko sekundi nije ni na dva preostala mogao jasno da vidi. I po prvi put od kako je za sebe znao zmaj Beogon je osetio istinski strah!

     No, vremena za strah nije bilo jer se ubica zmajeva Neop na volšeban način stvorio iza zmaja i zamahnuo dugim dvoseklim mačem. Taj mač je bez ikakvih problema zasecao kamen, tako da rožnati oklop zmajevog vrata nije bio ni pomena vredan kao prepreka za oštricu.

     Zadavši strašan udarac, ubica zmajeva je odskočio u stranu, taman na vreme da može posmatrati odvajanje zmajeve glave od trupla...

     .....